Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 103

и једна једномишљеница, млада учитељица у Свилајнцу, писала је тада Нинковићевима: „Ја се бојим за Светозара, он је веома слаб“. У затвору је смештен у собу где је било још седморица осуђеника, који су сви пушили. Пожаревачко тамновање било је кобно по његово здравље. Његов стари катар у желудцу и цревима окреће се тада у туберкулозу. Ма да он стално има илузију о своме здрављу, његово стање је све горе, и пожаревачки затвор ће му доћи главе, као што је двадесет и пет година доцније убио и Васу Пелагића. На молбу коју је раније био послао министру правде Ђорђу Ценићу, и којом је тражио да му се, с обзиром на његово рђаво здравље, затвор замени новчаном казном, 23 маја стигао је одговор. Министар пише управи казненог завода: „Пека управа тога завода извести осуђеног Марковића да у преступљењима која смерају на то да праве неред у земљи, да власт поткопавају и да руше постојеће стање, што све потреса из темеља прве услове који су нужни да би друштво грађанско стално напредовати и поступно развијати се могло, — ја не могу никакав предлог да чиним Кнезу да се изречена казна другом којом блажијом замењује“. У затвору дани пролазе једнолико. Он добива бољу собу са својим другом и једномишљеником Сретом Анђелковићем. Ошишао се до главе, обријао се, и почео радити. Он чита француски, почиње учити енглески, и завршује за штампу први део Народне Економије и шаље га Пери Тодоровићу да штампа. „Елем, пише му он, испуни се оно што сам некада замишљао у Н. Саду — да у пожаревачком затвору поправим своју економију!“ У затвору пише за новопокренути Глас Јавносши велике чланке, праве студије: Суд, Срез, Народна Скупилимна, опширну студију Социјализам ишла друшливено титаљње, која изилази у Раду, почиње да ради на Ш књизи Народне Економтије. Али затвор и претеран рад га убијају. Заводски лекар, Пољак Др. Јасневски, „врло ваљан наш пријатељ“, пише Марковић, преко кога се дописивао са при-