Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 105

глашује практички демократски програм Јавности: „Гарантије за народну слободу и благостање тражимо у ваљаним законима и ваљаним установама... Самоуправа опилпитска биће нам главна основа у излагању мисли, јер без тога не можемо да замислимо народ као слободан народ“. Програм листа свео се у неколико најважнијих тачака: „да народ постане господар у општини, срезу, скупштини и држави, да без икаква ограничења исказује своје потребе, мисли и осећања, да пође к срећи и благостању...“ Важнији чланци Марковићеви СОрез и Народна Скутшаитина оштампавају се из листа и растурају по народу. У Крагујевцу се оснива библиотека Гласа Јавности, звана „Комунска Библиотека“, у којој се налазе сва важнија социјалистичка, демократска, материјалистичкаи позитивистичка дела. Јавно мнење је већ било припремљено ранијом пропагандом, духови су били поведени новим радом Адама Богосављевића и његових другова у Народној Скупштини, и покрет је све више јачао, захватајући све шире слојеве и народа и интелигенције. Као и у свима сличним приликама раније, власт чини све да лист угуши и да нови покрет сломије. Почело се, као и раније, денунцијацијама. Исшок је писао како „Комунци дижу рогове“, и како „чопор пусте дечурлије“ и „умни пролетаријат“ у Крагујевцу под фирмом комунизма ради за Карађорђевића. После неколико месеца излажења, Глас Јавносши зарађује петнаест озбиљних штампарских кривица. Либерали у одбору Крагујевачке Друштвене Штампарије, подбодени од пријатеља у Београду, чине неку врсту државног удара. Стари сарадници се избацују, а лист мења програм. Али избачени сарадници дају изјаву, објашњавају целу ствар и одричу се сваке везе са листом, претплатници враћају лист, и Глас Јавносшљ у јесен 1874 престаје изилазити.

У почетку јесени покрет је остао без свога политичкога органа. Крајем 1874 било је решено да Никола Пашић у Београду крене политички лист који би наставио