Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 107

рећи истину, но је никако и не говорити, па и опет све то није нам много помогло...“ У таквим приликама лист престаје, али се посао не обуставља. У Србији, која се политички била развила, где се народ освестио и јавно мнење развило, отворило се ново и важније поље рада.

Када је Марковић пуштен из затвора Рад је већ биоу животу, али политичког листа није било. Гоњења никако нису престајала. Крајем те године, мађарска полиција је извршила преметачину у штампарији Заставе у Новом Саду, тражећи „комунистичке и револуционарне плакате“, уперене противу кнеза Милана. У Србији реакционарни листови пишу бешње но икада противу „убилаца, робијаша, комунаца. који се сви црвене крвљу племенитог књаза Михаила“. Као тежак злочин сматра се растурање Србије на Истоку. Два човека који су 1871 били око Раденика, Мита Ценић и Јован Милинковић-Алавантић, због политичких кривица иду на робију, Ценић на 8 година робије у тешком окову, Алавантић на 10 година затвора. У таким приликама, у којима су слаби духови могли кловути, ваљало је чврсто држати заставу. Потреба за политичку акцију осећала се више но икада, и животно питање за цео покрет је било не испуштати јавно мнење из руку. Марковић ступа у преговоре са пријатељима, и одмах се решава покретање новог листа. Па супрот пријатељима који га одвраћају од послова који га могу убити, завадивши се са братом који је био одлучно противан његовом враћању у борбу, он се прима за уредника новога листа. Почетком децембра он јеу Крагујевцу, и присуствује смрти Пере Ђорђевића, једнога од најбољих својих пријатеља и најоданијих ученика, који му тестаментом оставља своје имање, 1200 дуката, са тим да тај новац употреби за ширење идеја. Смрт пријатеља га је потресла, али он не напушта започети посао.

1 Сав тај новац Марковић је оставио за пропаганду и за оснивање женске школе сестара Нинковићевих у Крагујевцу. (Световар Марковић, календар Орао за 1816, стр. 186.