Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

108 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Између њега и одбора Крагујевачке Друштвене Штампарије, у којем је велики број његових пријатеља, са Павлом Вуковићем и Милојем Барјактаровићем на челу, закључује уговор за годину дана. По томе уговору њему је дата велика слобода у уређивању листа. Сав припремни посао око организовање редакције пада на њега. Он пише чланке, писма, спрема сав материјал, обнавља прекинуте везу, организује администрацију, хоће да све спреми и да уреди. Али телесна снага није тако јака као воља, и његова „мачја природа“, на коју је он толико рачунао, изневерава га. У једном писму Пери Тодоровићу из тога доба жали се он како је постао „пуст и млитав“, и како осећа да нема оне страсти и енергије које је некада имао. „Ја се већ плашим и губим веру у себе. Ја сам слаб и млитав човек, без икакве страсне идеје. Грозим се кад помислим ако мој организам остане у оваком стању, и ако се не врати бар стара енергија“.

Ако у њега није било више снаге из доба рада у Цириху и покретања Раденика, ипак је било толико да крене нов лист. 1 јануара 1875 почело је у Крагујевцу да изилази Ослобођење, „лист за науку и политику“ са одлучно демократским програмом: уништење бирократског система, укидање устава од 1868 и доношење „народног устава“, са широком влашћу Народне Скупштине, са потпуном слободом јавне речи и удруживања. Првашња борба против капитализма све више се окреће у борбу против бирократије, или боље рећи против полиције. Одзив је био бољи но и на један од ранијих листова: на 1000 претплатника јавило се за непуних месец дана. Ослобођење је постајало врло важан политички чинилац у земљи, у толико пре што је цела једна јака и врло активна група сељачких народних посланика била сасвим у његовим идејама. И гоњења нису изостала. И ако је цензура сакатила све чланке без изузетка, ипак је за петнаест дана излажења дошло неколико тужби, са којима је полиција у толико више журила што је Марковић био не само уредник и главни сарадник но и одговорни уредник.