Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 109

Противници прибегавају старим и увек опасним денунцијацијама. У владиним круговима покретање Ослобођења оглашено је као „издајничко предузеће“, „сејање мржње против владајућег књаза и династије“. Марковић је био принуђен да се од тих оптужаба брани, и поносито и достојанствено је писао: „Ја мислим да је мој начелни правац и мој књижевни карактер толико познат у Србији, да ме нико не може ни јавним, а још мање буџаклијским лагањем окаљати именом „Карађорђевац“, или ма каквим другим великашким именом... Ја припадам оном колену људи, које је сасвим удаљено од свију наших политичких буна, преврата и завера, које управо започиње свој рад тек после 1868 г. За нас су сасвим равнодушне те партијске борбе, личне мржње и лични партијски односи, који су се отуда родили. Ми смо пренели нашу борбу на поље друштвеног и државног преображаја, на мењање закона и земаљских установа...“ Али болест га сустиже. Огроман рад за лист, велика преписка, силна лична објашњења, сасвим га обарају. Он не може више да долази у редакцију, малаксалост га обара, стомак ништа више не може да подноси, и ону физичким мукама, прстима која се грче, по читаве сате, пише један чланак за лист. Пријатељи га салећу да остави посао, да се склони из Србије, где му је нов затвор сигуран, и да иде на југ на лечење. Једино што га задржава то је брига за лист. Коме да га преда» Ко да прими толики посао и толику одговорностг У половини јануара снага га сасвим издаје, он физички не може више, штампарске кривице се сустижу, и он зна да ако опет допадне затвора жив неће изићи из њега. Сломљен болешћу и присиљен пријатељима, који су му, у пуном смислу речи, отели посао из руку, он се решава на одлазак, не мислећи на себе но на покрет у који је уложио сав свој живот и сву своју душу. 20 јануара изјавио је он у Ослобођењу да ће „због болести“ „неко време бити удаљен“ од уредништва листа, да ће га у уредништву заступати Срета Анђелковић, и да ће