Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 1:

има српска црква, и он се обрати писмом српском свештенику са молбом да обиђе једног тешког оболелог „брата Србина“, који у вароши никога живога не познаје. На тај позив отишао је ђакон Богољуб Топонарски, и затекао 60олесника чији су дани били избројани. Марковић га замоли да га пренесе у приватан стан који се добро греје и чији су прозори окренути истоку, колико да се одмори и опорави за пут у Далмацију. Њакон је видео озбиљност 60олести, и убедио га да треба да пређе у грађанску болницу (Нозрпаје Стмтсо). У болници, где је био добро смештен, лекари нађу да је стање болесника врло опасно и да је катастрофа ту, неизбежна за који дан. Топонарски одмах извести Јеврема Марковића у Београду, који пошље новаца и запита депешом да ли је потребно да сам дође. Светозар није хтео да узнемирује брата, и нареди да му се јави да његов долазек није потребан, у толико пре што је и сам веровао да је његово стање само изнуреност од пута и пролазна слабост.

Али, сертни час се приближавао. Осетивши да га снага сасвим издаје, Светозар Марковић наредио је да му се брат позове. Но то је било доцкан. У среду 26 фебруара, у 4 часа из јутра, он је био мртав. Издахнуо је у самоћи, без игде икога уза се. У јутру када је ђакон Топонарски дошао да га обиђе, нашао га је ладна и укочена. „До последњег часа, вели даставин дописник, показивао је велику одважност и као да није предвиђао крај његовом животу. Г. Топонарском, који га на неколико часова пред смрт запита да ли има што расположити или му саопштити, одговорио је да ће све уредити кад му брат дође а тако је рекао и свештенику кад је дошао био да га на хришћанску дужност опомене“.

Као што му је смрт била нечујна, тако је био и погреб. Ђакон Топонарски је предлагао да се сви тршћански Срби позову на погреб овог знаменитог човека. Његов предлог је одбивен, јер покојник није имао никога познатог, „а потрошиће са 2 —3 форинта бадава на позиве“. Тело је пренето из болнице у цркву Св. Спири-