Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 125.

ског друштва подижу они на највишим и најблагороднијим осећањима људским. На супрот егоизму стављају алтруизам, место јединке истичу целину, место породице и нације -— цело човечанство. Њихове идеје су социјална манифестација романтизма, и један од модерних социјалистичких писаца са пуно права назвао их је „социјалним спиритуализмом“.

Социјалисти из прве половине Х]ЈХ века, држећи да се велики социјални преображај може извршити мирним путем, духовним и моралним напретком, не обраћају се потиштеним масама но онима који држе силу и новац, и хоће да их убеде у ваљаност и потребу социјалних рефорама. Роберт Овен, „велики свештеник Разума“, бар у почетку свога рада, обраћао се „највишим члановима Државе и Цркве“, и своје реформне планове слао владама, владарима и великим капиталистима. Фурје, „ђенијални Фурије“, како га назива Светозар Марковић, својим списима није хтео да крене радничке масе, но да богате људе убеди у корисност својих рефорама, и свакога дана, од подне до једнога часа, чекао је милионара који ће му донети милион динара потребан за прво оснивање фаланстера. Сен-Симон је нарочито хтео да за своје идеје придобије научењаке и индустријалце, и успео је да у један мах око себе прикупи људе од велике вредности као што су били: Огист Конт, Пјер Леру, историчар Огистен Тјери, композитор Давид, инжењер Фердинанд де Лесепс, економист Мишел Шевалје. Сви ти старији социјалисти, без разлике школа, имају исту наивну веру да убедити значи задобити, да хтети значи моћи, сви они подједнако верују у урођену доброту људске душе и подједнако лажно тумаче историјску ноћ од 4 августа, када су се француски племићи. и свештеници „добровољно“ одрекли својих привилегија.: Сав њихов рад сводио се на оно што је Кабе узви--

1 Раш Гоша: Незоте ди Босанзте јтатсалв. Рама, 1901. 182.