Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

126 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

кивао: „На посао сви ви, богаташи и сиромаси који сте придобивени за идеју заједништва! Претресајте, проповедајте, преобраћујте друге, ширите идеје!... Прозелитизма, само и увек прозелитизма, док маса не усвоји начело заједништва!“

Са извесним разликама, тако је мислио и Чернишевски, који је опет до тих идеја дошао преко немачкога филозофа Лудвика Фајербаха. И ако је отпочео свој рад за доба политичке и интелектуалне реакције после 1848, када су идеалистичка демократија и „утопијски социјализам“ били доживели бродолом, Чернишевски се вратио на просветитељске идеје ХУШ века да „мнење влада светом“ и на утопистичке идеје Луја Блана да је „историја створена књигама“. Тако и он сву наду полаже на интелектуални напредак, на лични утицај и пример духовно ослобођених, морално облагорођених, виших, бољих људи“

Веран ученик Чернишевскога, Светозар Марковић прихвата то мишљење свога учитеља. Он зна и цени француске филозофе ХУШ века, ни као Жан-Жак Русо говори о „природној цељи човековој“.“ Он се држи идеје ХУШ века да сва људска веровања и све људске установе ваља подвргнути оштрој критици, и задржати само оно што одговара захтевима здравог разума. За Огистом Контом и Беклом, „двојицом од највећих умова 19-ог века“, како их назива, он понавља „необориви закон у друштву“: „од развитка ума зависи цео друштвени развитак“.3 Религија је поникла из незнања, као држава из насиља. „Појмови породични, религијски, државни, економски, морају се сви изменити, па тек да се друштво измени“. На тај начин политичке и социјалне

17. В. Плехановђ: #. Г. Чернљишевскаи. Отдблљ Џ. Глава Ш. Идвализмђ вђ историческихђ вагладахђ Чернвишевскаго. Стр. 160—180.

2 Целокупна дела, књ. У], стр. 85, 105, књ. УП, 31.

8 Целокупла дела, књ. 1, 62—63.

4 Целокупна дела, књ. УП, 28—29.