Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 12

револуције своде се на духовни и морални преображај: ослободите свој дух и подигните своју душу, и ви ћете створити разумно и праведно, рационално и идеално друштво. Процес социјалног напретка овако се своди : „Савршенији државни и друштвени облик стварају само савршенији људи, људи који разумније схватају своје користи и јаче осећају потребу друштвености. Пре но што никну такви људи, ваља посејати идеје“.

Марковић зна за Маркса и његове идеје историјског материјализма и економског детерминизма, али он социјални покрет не своди на несвесну игру слепих економских сила, а сав историјски развитак на борбу друштвених класа, и за њега социјализам није „питање трбуха“ као код доктринарних марксиста који су свога учитеља буквално схватили. Не одричући ни мало значај економских чинилаца У социјалном напретку, он сву наду полаже у идејни напредак, у сузбијање незнања, заблуда и празноверица, у победу светлости над мраком. ИМ зато он тако мало полаже на буђење класинске свести пролетаријата, зато му тако неважна изгледа економска и политичка организација радничких маса. Код њега нема онај фетишизам радника, који се повлачи из доба Револуције од 1848, када се певало: „Част, част раднику! На колена пред његовом качкетом!“ Он исто тако не иде за примером руских народњака који су проповедали веру у кожух мужиков. Он, шта више, држи да је „огромна већина радника у селу и вароши тако себична, као што може бити животиња што се зове човек“. „Сељаку је већином идеал, да стече велику баштину, а раднику по варошима вепином је цељ да постане капиталиста или бар мали буржоа“.“ Спас неће доћи од народа утонула у беду, незнање и грабљивост. Светлост ће доћи озго, од оних који мисле. И Марковић зато толико полаже на интелектуалну пропаганду, на ослобођење људске мисли, на

„

1 Раденшк, 1871, бр. 19. Золишжвење мачелниг партаија. 2 Целокупна дела, УЛ, стр. 88—84.