Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

128 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

стварање једне духовно ослобођене, морално облагорођене класе образованих људи, бољих људи, који имају да буду мозак и срце човечанства, квасац будућега друштва. Он је готово у идејама интелектуалнога аристократизма Ернеста Ренана, који је тврдио да ће „спас човечанства доћи од великих људи“. Његов бољи човек, то је алтруистичан, социјалан „надчовек“ Ничеов, оптимистичан „виши човек“ Божидара Кнежевића.

Само, његов бољи човек није једна филозофска фикција. Бољи човек је увек постојао у људском друштву, он и данас постоји и креће свет у напред. „Ми налазимо сваки час у свима слојевима људе који желе добра целом свету, који воле све људе, који никад нису осетили моћно чуство злобе, пакости и других болних осећања. Таки су људи готов материјал за социјалисте. Они су као сува слама, код њих треба само принети пламен науке, па да букне одмах идеја социјализма“. Бољи човек, то је створење које има моралнога идеализма и велику количину оне „љубави према људима“ о којој говори Чернишевски; то је човек који својим духовним напорима „ослобођава сама себе“, и који се, ослобођен и облагорођен, подигао у висину чисте мисли и вишега морала. Један тако развијен и препорођен човек не може да трпи лаж, таму и неправду око себе, и његов интенсиван моралан живот продужује се у експансивну социјалноетичну акцију. Бољи човек, зато што види да су „лична срећа човекова и срећа човечанства у потпуној хармонији“, неизбежно постаје социјалист.

Социјализам је за Марковића више интелектуалноетичка идеја, готово осећање, но што је економно-политичка доктрина или социјалан покрет. „Социјалист је човек који осећа потребу или задовољство да живи у социјалистичком друштву“.“ „Радљивост и симпатија спрам других људи, то су два основна својства код сваког човека, који

1 Целокупна дела, УП, стр. 38. 2 Целокупна дела, УП, стр. 31.