Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

192 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

луције стида“ оно што је умом и срцем најбоље у буржоазије прећи у логор пролетаријата, и да ће на тај начин буржоазија „родити своје сопствене гробаре.“ Када је стварао Интернационалу, он је давао знатно место етици у радничком покрету. У одлуци којом је 1864 основана Интернационала у Лондону вели се: „Интернационалци признају као своју дужност да траже за све и да врше према свима људским бићима исшинџ, правду и морал“.

У данашњем европском социјализму има пуно људи, и то врло крупних, који, не желећи враћање наивностима „утопијског социјализма“, дају широког места идеји и'моралним осећањима у социјалној акцији, труде се да марксистичком социјализму одузму онај претерани и готово фаталистички економски карактер, и да га начине више интелектуалним и етичним. То мишљење заступа цела једна група социјалиста у Енглеској, они око листа Тће Статотћ, и један од њихових представника, Блачфорд (Вја«сћтога), сасвим као Светозар Марковић, писао је да је њихов задатак „створити пре свега алтруисте, а те алтруисте превести у социјалисте.“ У Француској, где је утицај идеје у политичком животу увек био тако велики, и где је идеалистички социјализам никао и развио се, није се никако примала апсолутна, чисто економистичка теорија марксизма, коју су Марксови ученици отерали до немогућних крајности. „Интегрални социјализам“ Беноа Малона је прави израз широког, идеалног и хуманитарног, традиционалног социјализма француског. Жорж Ренар, примајући од Малона, 1898 године, уредништво Га Кепе Зостапвхге, овако је дефинисао француски интегрални социјализам: „Он значи да, сматрајући економски преображај за потребан и први услов друштвенога преображаја, обухвата у својим плановима обнављања философију, уметност, књижевност, морал, породицу, све облике људске делатности; и да, према томе, не обраћа се једино радницима, но ради за све оне који трпе од неправди нашег данашњег поретка...“ У тим иде-

1 Га Бериг остаће, мај 1898, Мотте ртодтатите.

~