Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 188

јама су око 1893 године били такозвани „независни социјалисти“ у Француској, са Жаном Жоресом, Александром Милраном и Ренеом Вивијанијем на челу, који су доцније основали Француску Социјалистичку Странку. За време Драјфусове Афере показала се сва велика разлика која постоји између марксиста, са Жилом Гедом и Полом Лафаргом, и „независних“ са Жоресом на челу. Док су марксисти сматрали ту велику модерну драму као једну епизоду буржоаског живота, која нема никакве везе са непосредним економским интересима пролетаријата, дотле су Жорес и његови другови, у име етичких начела, ушлиу борбу, која је донела ослобођење невиног јеврејског капе"тана и посредно толико користи ствари демократије и пролетаријата у Француској. И у самој Немачкој јавља се последњих година реакција против искључивог и претераног економизма у социјалистичкој теорији, и Едуард Бернштајн не престаје доказивати да „оно што је у социјалистичкој теорији специфично социјалистичко, то није његова економска садржина, но његово јуридичко и етичко схватање које прожима све његове афирмације“. И један тако јак мислилац као што је Кропоткин, најбољи теоритичар анархистичког социјализма, тврди оно што је Марковић писао пре четрдесет година: да зло у свету долази отуда што има људи који неће да разумеју да су истоветни добро јединке и добро целине.

У опште, у наше време осећа се јасна обнова социјалнога идеализма. Алфред Фује у својим славним делима Га Рзусћофогле дез табез-јогсег и Мотше дез га6е5јогсев, магистрално је показао развитак идеје, како мисао мања од стварности, постаје јој равна и најзад већа, како идеја-одблесак постаје идеја-сила. „Човек, пише он, без сумње не извлачи ништа ни из чега, али из онога што јесте он извлачи оно што може бити и што треба бити ; он уноси у свет, са новим идејама, нове ствари које без њега не би постојале... Човек је једино биће што

1 босљашате ет ВЗсљлепсе, Рагја, 1908, р. 6.