Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

134 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ми знамо које схвата и започиње други и бољи свет. Морал је триумф стваралачке мисли, која извлачи из себе саме, из почетка са напором, потом и спонтаношћу надахнућа, нову васељену“.

Ако је Светозар Марковић прецењивао улогу идеје и интелигенције у социјалном покрету, у основу он није био на погрешном путу. У толико мање, што у оно доба када је он започињао свој рад у Србији, другим путем и другим идејама и разлозима није се ни могло радити. У једној економски неразвијеној земљи, где социјалне супротности нису биле развијене, где су друштвене класе тек почеле стварати се, и где, нарочито, радничке класе никако није ни било, његов социјализам није ни могао да буде другачи но интелектуалан и етичан, апел на разум и на осећање.

У целокупном социјалном идеализму Светозара Маковића има једна ствар која извесно отпада: судећи цео свет по себи, уопштавајући свој случај, он је веровао да ће се бољи људи брзо умножити, постати велика политичка и социјална сила, и да ће таква интелигенција моћи социјално, социјалистички преобразити Србију. Али у његовом социјалном идеализму има и елемената који остају: то је вера у стваралачку и препородилачку моћ идеје, схватање да је етика основа социјализму, потреба хармоничног моралног и научног образовања код социјалних реформатора, јер, нарочито у малим земљама, идеје вреде онолико колико вреде људи који их заступају.

1 Мотаје дез таевв-јотсез. Рата, 1908, р. ХУП—ХУШ.