Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

Уа ко ђе орање сира Ара

136 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

треба да будемо у српском народу оно што су Чернишевски, Доброљубов и други били у руском“. У Швајцарској он ступа у везу са руским револуционарима. Он постаје агент-коресподент руске секције Интернационале и сарадник руског социјалистичког листа у Женеви Народног ДЂло. Он преводи књижицу Флеровског 43бука сожбаленмаљ наукљ ( 1870) и штампа је у Гласу Јавности за 1874. У целом његовом раду дају се опаЗити исти ступњи развића који и код руског социјализма од 1868 до 1875: он је дошао у Русију када је Писарев са својим интелектуалним нихилизмом давао правац русској омладини, и он са њиме удара на идеализам, метафизику и естетику. После те публицистичке критике дошло је доба непосредне социјалистичке пропаганде у народу, период „одлажења у народ“, и Марковић отпочиње практичку акцију, организовање привредних слојева, израђивање програма за придобијање сељака, на основу проширења задруге и ошштинске својине, у духу учења Чернишевскога. Најзад, исто онако као што се од 1872 године у руском социјализму оделила интелектуална, еволуционистичка и демократска струја са Лавровом на челу од бакуниновског анархистичног и разорног „бунтарства“, тако и Марковић отпочиње чисто практичну, политичку и демократску акцију у Србији.

Он за руски социјализам није имао само моралних симпатија, зато што су му импоновали они морално силни и на сваку жртву и на мучеништво готови људи руског револуционарног покрета. Он је, још, био чврсто убеђен да руски социјализам стоји над западним европским социјализмом, у ономе смислу у коме је Герцен повлачио разлику између западних и руских народа: „они суу преимућству над нама што имају позитивна, одређена правила, а ми имамо преимућство крепких снага, извесну ширину нада...“ У једном нарочитом чланку: Марковић је истакао надмоћност руског социјализма над соци-

1 Раденик, 1871, бр. 29—81, 37. Руски револуционари ти Нечајев.