Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

4 4

138 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

народу развија његове идеје и заступа његов програм рада. Он високо цени Маркса, Прудона, Ласала, „ђенијалног Шарла Фуријеа“; Спенсер је за њега један „од првих научних аукторитета у Европи“; Мил му је „најбољи од сувремених економиста“; Огист Конт и Бокл су „двојица од највећих умова 19 века“, — али његов главни ауторитет, његов учитељ, јесте Чернишевски, за којега се тада у Европи тек почело сазнавати, и којега је тек доцније Маркс назвао „одличним научењаком и критичаром“, а Цезар де Пеп „економистом од највећих заслуга“. „Наш велики учитељ Чернишевски“, како га Марковић назива у једном писму, у његовим очима је не само један велики и идеалан карактер, „чист као злато“, но и најпотпунији и највећи социјални реформатор нових времена. „У деветнаестом веку није било ни једног реформатора, који је тако дубоко и свестрано замишљао друштвени преображај, и који би владао с толико знања и умешности у излагању свеје науке као што је био Чернишевски. Његова реформа обухватила је целога човека и цело друштво: породицу, општину, државу, све основне појмове о моралу, религији, својини, васпитању, политици, народности, итд., једном речи: он је систематично, научно изложио основна начела за коренити преображај друштвени у Русији“.: Чернишевски као економист и социјални реформатор, вели он у једном писму од 12 јула 1873, од особите важности је „за нас Србе“, јер „он подпуно схваћа разлику између индустријалног и земљоделског друштва и разлику у путевима којима мора ићи једно и друго друштво да приватну својину преобрати у колективну и у опште да реши питање друштвено према својим особинама.“

Благодарећи Марковићу, Чернишевски је постао врло популаран и много читан код Срба. Лаза К. Лазаревић је први почео преводити Чернишевскога на српски. У Матици за 1869 превео је он, под насловом Особењак,

1 Раденик, 1871, бр. 80. стр. 111.