Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 139

ону главу Штша да се ради, где се слика снажна фигура Рахметова. „Чернишевски, вели Лазаревић у примедби, озбиљно разбистрава помућене појмове и својим читаоцима показује пут којим се долази до друштвенога благостања. Најглавнија друштвена питања заступљена суу њему. Он гледа да се удеси живот да се плаћа по заслугама: где се поред једнакога рада неће једном пресипати а други да скапава од глади. Његови јунаци су људи пуни рачуна, пуни озбиљности и пожртвовања за оно што вреди њима и другима. Чернишевски ствара у овом роману таква лица, којима неће црвенети образ и у потоњим нараштајима.“ Марковић је особито ценио тај роман, то „еванђеље нове вере,“ како га назива Беноа Малон у својој историји социјализма. Марковић га особито препоручује као „у руској омладини најпознатије дело његово“, за које многи држе „да је ту изложено језгро његове доктрине“. Још 1871 Радениг га је почео доносити у преводу Павла Михајловића, и 1872 оштампао у једну свеску први део. Један део романа изишао је у Раду за 1874; 1881 Радник је донео Писарева Пролешеријала шлио мисли, „поводом романа М. Г. Чернишевскога“, 1885 дело је у две свеске изишло у Смедереву, а 1910 године доживело ново издање.

Почетком седамдесетих година Чернишевски је уважаван и код либералних писаца наших. Матица 1870, (стр. 190), бележећи нетачан глас о његовој смрти, вели: „То је био човек. Таквих људи треба и Русима и нама, пак да се и ми једном подигнемо повесници на површје, а не да будемо вечити талог њезин!“ Лаза Томановић у Паптчевцу за 1870 (бр. 7) назива га „славним Чернишевским.“ Радниж 1872 доноси превод из њега Услови за бољи рад, а Стојан Протић, доцније, 1882, преводи његову студију Економска радња џ законодавство.

Но Марковић је највише учинио за познавање Чернишевскога својом књигом Начела народне економлје ли наука о народном благостању, за коју на самом наслову вели да је „израдио по Чернишевском.“ То је управо дело