Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

ПИ ЕР фор У

140 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Џона Стјуарта Мила Начела Политичке Економије. Та Милова књига у економској науци сматра се као најбоље излагање класичне економске школе, али са извесним примесама врло обазривога и смотренога социјализма. Под утицајем своје умне жене г-ђе Тајлор, Мил је ту еволуирао ка умереном социјализму, схватајући и наследство и приватну својину као привремене појаве, верујући да ће место њих, поступно и у далекој будућности, доћи општа својина, комунизам. Још од шездесетих година он је ишао ка социјализму, сматрао да економски закони нису непроменљиви и вечити, да се форме својине историјски развијају, и примао национализацију ренте и земље, ограничење права наслеђа, интервенцију државе у борбама између капитала и рада. Ако Мил није био социјалист у пуном и партијском смислу речи, ипак се знатно приближавао социјалистима, и на њега као на свога учитеља позивају се у Енглеској такозвани „фабијански социјалисти“, умерени, еволуционистички и реформистички социјалисти, чије су главне идеје интелектуално и морално васпитање народних маса, радничко законодавство, кооперација и општински социјализам.“

У Современнику за 1860 Чернишевски је почео преводити Милову економију, али уз превод дао и своје примедбе које су биле цео један нов економски систем. Тај превод са допунама штампао је прво Пипин у Русији под насловом Очерки полштеческоц зкономљи, али не смејући да означи име писце који је већ био у Сибиру. Како то издање, због тешкоћа са цензуром, није било потпуно, то су пријатељи Чернишевског по нова, у целини и са пуним именом аутора, издали га у Женеви 1869 године. Ту књигу Марковић је имао у својим рукама када је израдио Начела Народне Економије. У једном писму из 1872 вели он: „Мил је најбољи сувремени економиста, али Мил узимље приватну својину као основ природног економског строја, па чак и поделу на раднике, власнике ка-

1 Јвап Гиђас: Јоћлт Зиат-Миљи ер је Зослапгте. Рагј5, 1902.