Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 141

питала и власнике земље. Чернишевски са свим обратно оће тек да докаже каква је форма својине најкориснија. и долази сасвим до одрицања приватне својине. Разлика је дакле основна, и ја сам хтео да по Черншшевском и3радим једну социјалистичку полалаимку економију“. ИМ што је од значаја и интереса, он не преводи само Очерки да да „извод из извода“, но прави целу једну синтезу доктрине Чернишевскога, и то „нешто опширније но што је рад Чернишевскога.“ У предговору своје књиге вели Марковић: „Што се тиче самог текста, где год ми је било могуће, ја сам задржао текст Чернишевсков, или самога Мила, онако како га је Чернишевски ставио и разумео; а где то није било могуће, ја сам га прекрајао или сасвим замењивао својим текстом, али држао сам да није нужно да бележим где је текст Чернишевсков, а где мој. Ја изјављујем просто, да ту нема мојих ориђиналних мисли, нити ми је стало до ориђиналности, само сам желео да дело буде што боље и потпуније. Основна начела сва су Чернишевскова, и ту ја немам никакве своје заслуге, а у Колико сам умео да та начела систематски изложим и да Чернишевсков рад употребом, за то сам одговоран пред читаоцима.“ То је један од најранијих покушаја систематског излагања доктрине Чернишевскога, и као такав. овај врло озбиљан посао Светозара Марковића још није по заслузи примећен и стручно оцењен.

Кад је Марковић дошао у Петроград, Чернишевски: је био у Сибиру, и његово место духовног вође руске: омладине заузео је Писарев. Крајем шездесетих година Писарев је био на врхунцу свога утицаја, његова целокупна дела изишла су, у десет томова, од 1866 до 1868, и када је умро, 4 јула 1868, смрт овог младог и смелог „хероја Мисли“ оплакала је сва напредна младеж руска. Њега је Марковић видео и слушао, и у Литперашурној вечери. даје извод из једне беседе „познатог писца из руске омладине, г. Писарева“. Не Чернишевски но Писарев је утицао на њега када је писао Реализам у науци џ у живошу, и његов чланак Како су нас васпитали израђен је