Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 2

за човечанство, а не само да га рани лепим речима“ Једино у чему је Марковић био задовољан са радом конгреса Лиге, то је било његово решење о Источном Питању. По реферату Пољака Босак-Ханке, јунака из устанка од 1863, лозански конгрес Лиге је донео одлуку: да је једини начин решења Источног Питања ослобођење источних народа и стварање једне федеративне републике словенских народа. Марковић тим поводом додаје: „ово је најреалније од свију решења што је овогодишњи конгрес донео.“:

17 септембра у вече био је велики банкет Лиге, на коме је узело учешћа 250 конгресиста. Марковић није, „због слабости“, како вели, био на банкету, али је, 18 септембра, присуствовао завршној седници конгреса, на којој је Виктор Иго држао своју знамениту беседу о републици и о социјализму. Појава великог човека и славнога песника одушевила је младог ђака српског. „Старац од шездесет и седам година, пише Марковић, са поносним стасом и ватреним погледом као младић какав, говорио је о тужним и крвавим данима од 48 до 52 год, када је пропала слобода француска. „Будимо непријатељи нашим непријатељима“, рекао је велики песник за слободу и заштиту сиротиње против гањања сваковрсне тираније. Бурни усклици прекидали су сваки час његов говор. И говорник и сва скупљена публика код оних ванредних речи за слободу заборавише да су се састали

1 Орган Лиге за Мир и Слободу Гег Ефала-Тливг Ф Киторе, 1869, исказивао је стално симпатије за балканске народе и њихова ваконита потраживања. Шарл Монто (Мопфацад), у чланку Та тедетвтаћот де У Биторе отзетљаће, за Србијанце, Босанце, Херцеговце и Црногорце, „одломке једне исте народности“ српске, предлаже „стварање између Јадранског Мора и Дунава једне простране словенске државе, која би своју основицу рада имала на Јадранском Мору“. Та Српска, Јадранска Република била би саставни део Балканске Републике, која би опет била саставни део Сједињених Европских Држава. Гезг Ка Плиз Ф Киторе, 1870 бр. 8, (стр. 17—19), бр. 6 (стр. 21—52).