Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

| | | | | | | | |

26 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

републиканци, она сјајна опозиција Наполеону Ш, која је тада бацила реч: „дајте слободу Паризу, и имаћете мир у Европи“, Жил Барни, Жил Фавр, Жил Фери, Лемонје, Шарл Лонге, а изнад свију бард и заставник европске демократије Виктор Иго. Ти грађански демократи, махому традицијама јакобинства из 1798 године, на које данас највише личе француски социјалистички радикали, развијали су идеје: мир и правда међу људима, „друштво без краљева, човечанство без границе“, по лапидарној формули Виктора Ига, оснивање једне велике европске републике, „Сједињених Држава Европских“, потпуна демократизација посебних држава, опште право гласа, слобода штампе, слобода збора и удруживања, „слобода рада без експлоатације човека човеком“, и тако даље.

Тај програм, који је око себе био покупио људе као што су: Виктор Иго, Гарибалди, Литре, Луј Блан, Елизе Рекли, Џон Стјуарт Мил, Луј Бихнер, Карло Фогт, програм који је био врло напредан, али не социјалистички, није задовољавао Светозара Марковића, који је већ био сасвим упао у социјалистичке идеје и тражио дубље, нарочито економске реформе. Он је против Лиге као и словенски демократи онога доба, као Герцен, као Огарев, као Бакунин, који је изишао из ње чим је видео да је не може задобити за своје револуционарне идеје. Њему се, као присталици сонијалистичке Интернационале, не допада Лига, која је до краја терала идеје грађанске демократске идеологије. Он скептично гледа на идеје тих грађанских демократа, који не могу да се одмакну од лепих жеља и снова. Он сматра да је наивно говорити о савезу слободних држава европских, док има још толико заробљених народа. Он не види сем револуције друга начина да се остваре идеали Лиге. Људи Лиге за Мир и Слободу, прва имена ондашње европске Демократије, за њега су „људи златне средине, људи који умеду за чудо лепо и много да говоре о слободи и напретку човечанства и другим узвишеним стварима, али који беже од сваког „претераног радикализма“, који ће штогод и да уради