Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 41

ношћу либералне странке. Готово истим речима као.и Марковић, Станојевић је, у својој посланици београдским великошколцима, писао о либералним вођама: „Нигде у свету нема примера да су као код нас све вође радикалне демократије једне земље изневерили своја начела и предали се. Сви, али без изузетка сви наши људи који су век провели радећи тобож за слободу, прешли су сад у стан најтиранскије владе под небом“. И Марковић и Станојевић били су за стварање једне одлучно опозиционе, чисто и непомирљиво демократске странке. Ипак и та два човека су се сукобила, и то услед доктринарске искључивости и младићске плаховитости Светозара Марковића, који у првим својим полемикама, посматрајући ствари у Србији из даљине, без довољно осећања стварности, одиста није био добро обавештен и упућен.

У Панчевиу, за 1870 годину изишао је познати Марковићев чланак Друштвена и чолишичка борба у Европа, у којем је нападнута не само либерална странка у Србији, но и грађанска, несоцијалистичка демократија у опште. Драгиша Станојевић напише, такође у Панчевцу (бр. 55—57) начелну критику тога чланка. Убеђен индивидуалист, Станојевић је истакао супротност која постоји између слободе у опште, личне слободе нарочито, и централистичког, етатистичког социјализма, и на место јаке, централизоване социјалистичке државе истакао је федералистичко схватање суверенства слободних општина. Друга важна замерка му је била што Марковић тако напада републиканце. Указујући му како је, чак са често практичног гледишта, лакше бити социјалист у демократској Швајцарској но у ондашњој цезаристичкој Француској, он развија мисао да „прави републиканац никако не може бити непријатељ социјализму“, ону исту мисао коју је у наше доба онако прецизно казао Александар Милран: „Република је политичка формула социјализма, као што је социјализам еко-

номски и социјални израз Републике“.

На Станојевићеве примедбе Марковић је, у Панчевцу,

(1870, бр. 60—65), одговорио чланком Критика на дру-