Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

42 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

шлавену и политичку борбу у Европи. Од првога рада он узима оштар, нападачки тон. Он оптужује свога противника да неће да га разуме, и да намерно изврће чињенице, добацујући му сваки час тешку реч: „Лаж је...“, „лаж је...“ „Диктаторски комунизам“ је измишљотина несавесних противника, и прави, аутентични социјализам јесте учење Карла Маркса, „који данас има највише присталица у Интернационалу“. „Он је први показао пролетаријату пут којим може решити социјално питање, а то је да се пролетаријат свију земаља организује као једна партија...“. Свом снагом Марковић удара на „буржоасоцијалисте“, међу које рачуна и Станојевића. Између буржоазије и пролетаријата нема никаквих додирних тачака, као што сем Револуције нема другога начина да се расправи социјално питање. Републиканци су само једна немоћна група идеолога, професора, филозофа и песника, који не могу да изиђу из фраза и нису у стању ништа стварно да учине. Марковић удара нарочито на Лигу за Мир и Слободу, и то са нарочитом намером, јер је Станојевић њој припадао. „На конгресу у Лозани, где је први пут Лига ставила на дневни ред социјално питање, ја сам био и видео лично њено ништавило и њен однотшај к социјализму... Ја велим да Лига нема ама баш никаквис средстава на расположењу; да је она састављена из људи који сами не знају шта и како да раде, и који фактички ишта не раде, осим што држе по који конгрес, на коме просипљу либералне фразе“. На крају, Марковић добацује свом противнику да целом том полемиком хоће само да покаже свој „господски ћеф“.

На тај љутит одговор Станојевић је одговорио мирно и не без извесне отмености, која га је, у осталом, оставила у доцнијим полемикама. Такође у Панчевцу (1870, бр. 66—69) изишло је његово отворено писмо: Г. Светозару Марковићу Драгиша Станојевић. Бранећи своје раније изнете погледе, он изјављује да својом критиком није имао намеру да подцењује личну вредност Светозара Марковића. Друштвена и социјална борба у Европи