Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 45

зике. Марковић је са Панчевцом имао врло блиских веза и писао у њему и чланке и дописе. У Панчеву су у то доба изашле две његове књиге: 1870, Неколико чланака, (/Трушлавена ч чолилпимка борба у Европи, Полшбимни џ економниа положај радничког саиалежа у Србији и Српске обмане), као и 1871 једна политичка брошура, „књижица о скупштинским изборима“, у којој је оштро нападнута политика Намесништва.

У Панчевцу, у томе напредном и широкогрудом омладинском листу, Марковић је развијао све своје идеје, чинио теоријске и практичне замерке омладинском раду, и указивао пут којим млади нараштаји српски треба да пођу. Он је тврдио да није довољно јединство осећања и жеља но да треба и јединство мисли, израђен и прецизан програм, одређен и јасан правац рада. Уједињена Омладина Српска не може да се макне из „отрцаних општих места“ и „шупљих фраза“ романтичарскога-· национализма, и у њеном раду огледа се сва немоћ „оматорелога либерализма“, који место од програма и рада живи од речи. У најважнијим питањима омладинско гласило остаје неодлучно, неопредељено, губећи се у поабаним фразама. „Нама треба знања, знања, знања, а Млада Србадија даје нам речи, речи и све празне речи“. Он са нарочитом жестином напада на омиљену романтичарску омладинску идеју да је српски народ у основу „демократичан,“ да све што има рђавога у њега долази од страних утицаја, од цивилизације „трулога Запада“. То „болешљиво“ схватање, тај „узани патриотизам,“ својствен је у Русији славенофилској школи, која, „ласкајући народу, вели да је све добро што је од народа, глупост и празноверице, православље и обожавање цара, и томе слично“. Српски народ треба да гледа напред у будућност, а не натраг у Средњи Век: „образовани његови синови дужни су да му покажу сувремене идеале правде, а не идеале правде

1 Светозар Марковић: Одговор Др-у Владану Ђорђевићу нањегово отаворено писмо у „Јединству“, стр. 22.