Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

44 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вићем и са Драгишом Станојевићем, двојицом угледних чланова Уједињене Омладине Српске, Марковић је узео врло жива учешћа у омладинском раду последњих година, и може се рећи да је први његов рад започет у границама Омладине. Он је Омладину врло озбиљно схватао, и верујући много у интелектуалне покрете у опште, држао је да се готово све може учинити ако се Омладина упути „реалним правцем“ и путем „нове науке“. У два маха, у Панчевцу за 1870 годину (бр. 48—51, бр. 68—77) он је, критикујући правац и уређивање омладинског органа Младе Србадије, изнео своја схватања омладинског рада.

После Србије, а пре Заставе и Рабденика, Панмевац је био трибуна са које је Марковић проповедао нове идеје. То је био омладински лист, коме је републиканску, антиклерикалну и демократску боју давао његов уредник Јован Павловић, један од најугледнијих чланова омладинске левице, оснивач и душа омладинске минхенске дружине Завера, и који је жалосно свршио као министар кнеза Николе. Панчевац је био у одлучној опозицији према режиму у Србији, и показивао је извесних симпатија за млади социјалистички покрет. Ту је први пут, 1871, преведен Марксов и Енгелсов Комунистички маншфеста, са овим додатком од стране непознатога преводиоца (Јерковића»): „Ми смо сви пролетери, а то је један разлог више да забацимо сваку борбу за династију и тесногруде реформе, па да свом снагом отпочнемо борбу за начело... Ко у опште мисли за народ да ради, ево му поља... Обично се до сада говорило: Напред! — а где» то се није умело рећи. То ће нам ваљада овај манифест умети да каже — а не сумњамо да ће и казати сваком који није код очију слеп...“1 И одатле је 1871 оштампана та знаменита књига, која је у Немачкој изнова прештампана тек 1872, и која се тек седамдесетих година почела ценити и преводити на стране је-

1 Панчевац, 1871, бр. 29.