Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 47

сматра да нема „довољно гаранција да би омладински лист био уређиван у оном правцу“ са којим би се он могао сагласити. А он лично није вољан „ни за длаку оступити од правца који сматра за истинит“. Како је његов избор био објављен по листовима, он из Цириха шаље изјаву, којом скида са себе сваку одговорност за правац и садржај Младе Орбадије, са којима се „из основа“ не слаже. „Код нас је уобичајено, да један журнал смешта на својим страницама чланке сасвим противнога правца, па често и без икаква правца, а што је још горе и без икаквих мисли“. Како „Млада Србадија, судећи по првом броју, није намерна да мења тај обичај“, Марковић се одриче „сваке солидарности са начелима што се казују у разним чланцима њеним“, и прима одговорност само за оно што изиђе под његовим потписом.“ И поред тога размимоилажења са главним одбором, Марковић продужује рад и у омладинском листу и у самој Омладини. 1870 послао је за лист чланак Начела наробне економије; као што је у Српском Омладинскољ Календару за 1871 израдио по Енгелу чланак Нешто за пољско-тривредну грађевину“ Он никако не напушта идеју да Младу Србадију реформише у својим идејама, и, у једном писму од 3 новембра 1870, предлаже Миши Димитријевићу да се лист из Новога Сада пренесе у Београд, „да тамо постане радикалан“, и да ступи „јавно у борбу са владом у Србији“. „Нама је потребна борба с владом,ито што пре“, вели он. Чим се вратио у Србију, узео је врло жива учешћа

1 Млада Србадија, 1810, стр. 50.

2 Џанчевац, 1870, бр. 88.

8 Млада Србадија, 1870, стр. 145.

# У једном писму Миши Димитријевићу, од 12 октобра, 1870, пише да је у Цириху, у зиму 1869—1870 превео цело Енгелово дело Агрономске Грађевине. То је свакако дело Јохана Енгела, немачког грађевинарског техвичара, Натађисћ аев фатарићасћајн сћет Валлоезетв, које је шездесетих и седамдесетих година пмало неколико издања. Рукопис овога превода изгубљен је.