Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

48 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

у омладинском раду. Чим је дошао почели су се око њега: прибирати незадовољни напреднији елементи омладински. На петој омладинској скупштини у Новом Саду осетио се јако његов дух. На неколико дана пред скупштину, у Панчевцу (1870, бр. 72—73) изишао је „предлог петнаесторице за организацију омладине српске“. Тај предлог су потписали: Светозар Марковић, Милан Ђорђевић, Данило Медић, Ђура Јочић, Сима Поповић, Аксентије Мијатовић, Влад. Љотић, Јован Јовановић (не Змај), Владан Арсенијевић, Никола Пашић, Раша Милошевић, Петар Ђорђевић, Марко Пајић, Драгиша Станојевић, Љубомир Ненадовић.

Тај предлог у главноме извод је из свега онога што. је Светозар Марковић раније писао о омладинском раду. Ту се наглашује како је крајње време да се престане са беседама и фразама на састанцима без плода, да најзад треба прићи од речи к делу, изићи са одређеним програмом, ступити у стваран рад. „Омладина мора имати једно опште уверење шта је истина призната науком у погледу на друштвени и државни строј народа, на његово материјално стање, на школу и цркву“. И зато се у „предлогу“ изилази са одређеним схватањима, готово са политичким програмом. Као „општа начела“ истичу се: народна самоуправа и политичке установе „на демократским начелима“. („Српски народ не може своје установе утврдити на демократским начелима докле околни народи не пођу истим путем, а то ће бити ако се питање народности у Аустро-Угарској и Источно Питање реши на начелима слободе човечанске“). „Држава треба да буде заједница људи за постизавање цељи појединаца, како се они саме договоре. Облик је државе општина, а држава се сматра као скуп слободних општина“. Народ треба сам себи да даје законе „непосредним народним гласањем,“ а „извршници закона одговорни су свакоме пред редовним судовима“. Неопходно је потребно, најважније је, да сваки члан државне заједнице буде материјално обезбеђен. Поред тога, као посебни