Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 49

захтеви истичу се: потпуна равноправност мушких и женских, и то и у образовању и у раду; слобода веровања, и стављање религије „ван круга омладинске радње“.

Пред омладинску скупштину била су изнесена два предлога за програм листа: тај предлог Светозара Марковића и другова, радикално-социјалистички, који сеу исти мах може сматрати као и први нацрт радикалног програма српског, и либерални предлог Г. Гершића, за који је била либерална већина. На самој скупштини показало се попустљивости и са једне и са друге стране, и узајамним уступцима израђен је нов, трећи предлог. Како је тај нови предлог имао много из предлога Марковића, овај буде одређен за известиоца. После претресања у појединостима предлог буде сасвим примљен. Поред тога полууспеха Марковић је на тој скупштини доживео и један неуспех. Он је предложио да се члановима омладинског одбора у Београду изјави неповерење, јер нису ништа радили, чак се нису ни конституисали. Тај предлог посредно је значио и осуду либералних вођа у Србији, и либерална већина на омладинској скупштини није га хтела усвојити. Омладинска скупштина се свршила неком врстом компромиса између либералне деснице и радикално-социјалистичке левице, и Марковић је пристао да буде изабран у београдски омладински одбор, но увек са намером да омладински рад пренесе у Србију, и да ту отпочне „борбу против целог данашњег политичког и друштвеног поретка у Србији“.

Али Омладина је била толико клонула, нерад је толико био завладао у њеним редовима, и Марковић се толико разликовао у погледима и намерама од људи са којима је имао заједнички да ради, да није могао дуго остати у омладинској организацији. Неколико месеца он још има неких илузија у успех. Он је „перовођа“ београдског одбора, ради на организацији, растура књиге, наплаћује дугове, шири Млабду Србадију. Али, толики напори не показују

1 Целокупна дела, књ. УП, стр. 108. СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ. 4