Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

50 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

очекиване резултате. Изабран у августу 1870, већ 18 јануара 1871, заједно са Ђуром ЈЉочићем, даје изјаву да иступа из омладинског одбора у Београду, „стога што за нас тамо није било никаква посла“, обећавајући при том да ће о свему томе „опширније проговорити на омладинској скупштини“.“ У писму Миши Димитријевићу, секретару омладинског одбора у Новом Саду, 25 јануара 1871, Марковић даје ближе разлоге своме иступању. Он сматра за своју велику погрешку што је ушао у посао са људима са којима нема никакве идејне заједнице. Он и ЈЉочић су озбиљно били узели своју улогу, и чим су се са омладинске скупштине вратили у Београд, отпочели су рад на оснивању омладинских одбора у унутрашњости Србије. Остали чланови одбора показали су не само равнодушности у општем послу, него и личнога нерасположења. Неком врстом „државнога удара“, либерална већина изабере за уредника Младе Србадије Владимира Јовановића, и поводом тога Марковић и Јочић даду изјаву да неће остати у одбору ако се тај избор не поништи. „Већина оста при своме решењу и тиме фактично изјави да она не жели с нама да ради, барем претпоставља Владимира нама, ма да је омладинска скупштина урадила противно“. Поред тога, два члана одбора улазили су у извесне преговоре са београдском владом, без знања одбора, и чинили доставе како Светозар Марковић и Драгиша Станојевић праве антидинастичке завере. Најзад, сви они предлози које су Марковић и ЈЉочић чинили пропали су пред равнодушношћу или злом вољом омладинског одбора, коме није било до рада и који никако није хтео да се замери влади. Тако је обустављен рад на организацији омладинских одбора у унутрашњости, тако је одбачен предлог да се реорганизује уређивачки одбор Младе Србадије, тако је одбивено свако учешће у борби против владиног насиља и корупције у.земљи. „Ми нисмо сматрали одборско место као какву титулу, нисмо

2 Трговачки Гласних (Београд), 1871, бр. 2.