Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

56 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вели: „Као што смо и сами сведоци били, говор овај поштованог брата С. Марковића био је примљен са одобравањем и признањем од поштоване публике“. Он великошколце упућује да читају руску књижевност, нове руске писце Чернишевскога, Доброљубова, Писарева. Под његовим непосредним утицајем врши се морални и интелектуални преображај великошколске омладине. Бољи, јачи, активнији елементи изилазе из старих идеја и старога начина живота. Сви уче руски и читају нове руске писце, сви осећају да им предстоји велика улога у српском друштву. Карактеристично је да Марковић не придобија за се само сиромашне великошколце и децу из народа, сељачке и занатлијске синове, но и децу из великих и имућних породица, као што су били Јован Жујовић, син Младена Жујовића, пуковника и државног саветника, Павле Михајловић, синовац Стевче Михаиловића, бившег председника Државног Савета, Ђура Јанковић, син Пауна Јанковића, бившег министра, браћа Радовановићи, синови Маринка Радовановића, бившег члана Великог Суда.

Утицај Светозара Марковића јасно се осећа у целом малом ђачком свету београдском. У Побратимству нестаје песника и романтичара, и јављају се реалисти и поборници нове науке. 1870 великошколци траже од Народне Скупштине да оснива земљоделске школе, тако потребне за материјално благостање народно. На седницама Побратимсшва 1870/1871 читају се радови који показују преокрет у мислима: Михаило В. Вујић чита свој превод из немачког републиканског писца Густава Струвеа Хаос у вери, друштву, држави ч науци; Живко Шокорац расправља О женскињама, чиновничкој гордоста и сирошињи раји; Лаза К. Лазаревић, доцније прослављени приповедач српски, преводи модерне руске писце; преводи се Хекел и држе се природњачка предавања: „о спектралној анализи“ и „првашњи облик наше земље“. Радениж (1871, бр. 2) доноси Један тредлог Побратимставу: „Данашња омладина је свемоћна. До ње стоји оће ли се у скорој будућности да изврши прео-