Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 50

бражај друштвени у смислу већег напретка у српском народу, или не. Данашња омладина сад није ништа, она може и треба да буде све“. Школска омладина треба да дође у додир са народом, да проучи његов живот, да упозна његове потребе, тако да својим апстрактним идејама да реалну подлогу. Ради тога, Побрашимстшво ваља да „оснује путничку школу за реално васпитање и образовање својих чланова за ваљане раднике народне и енергичне поборнике сваковрсног народног напретка“. У Младој Србабији, (1871, стр. 175), Марко Пајић, један од првих ученика Светозара Марковића и првак великошколске омладине, предлаже да се оваква каква је Бе лика Школа укине, и да се место ње у Београду оснује „самостална велика школа“, у духу социјално-демократских начела, на основу равноправности оба пола, која не би била пуста школа за чиновнике, но „живи извор“ из којега би изилазили самостални и по друштво корисни чланови.

Београдска полиција је попреко гледала сав тај нови ток идеја на Великој Школи, који је могао постати опасан по поредак у „ућутканој Србији“. 1870 године министар просвете, поводом једнога превода из Герцена Шта је то влада, читаног у Побраишмешву, дао је наредбу ректору Велике Школе да као цензор прегледа све што се чита на дружинским седницама. Већина чланова Побратимсива била је да се друштво пре растури но да се допусти та понижавајућа цензура. 1871 дошло је до ђачких немира и затварања Побрашимслава. Влада је незаконито била поставила за професора правнога факултета Зарију Угричића, и то насилно постављање изазове незадовољство међу ђацима. Ђачки протест влада је схватила као неку побуну, два професора Ђорђе Павловић и Јован Бошковић буду отпуштени из државне службе, сви правници Ш и ТУ године буду искључени из школе, и ако је професорски савет, са великом већином гласова, био против те сурове казне. Предавања на школи буду обустављена, а све