Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

58 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ђачке дружине укинуте. Листови у Србији добивају наредбу да о свему томе не смеју ништа (писати, и само Светозар Марковић је послао један допис Панмевиу. Када је школа поново отворена, великошколци су покушавали да обнове Побрашимешво, али су редовно били одбивани. Влада се бојала тог гнезда и расадника „бунџија“ и „комунаца“, и 1878 одбила је ђачку молбу „из хигијенских разлога“: министар просвете је нашао да нема довољно простране и здраве собе на целој Великој Школи за држање дружинских састанака.

Али што се није могло јавно, радило се тајно. 1871 и 1872 јавила су се на Великој Школи тајна друштва, мале групе у којима се живело „у комуни“, читале социјалистичке књиге, нарочито мале заграничне револуционарне брошуре руске, учили занати и спремало за „ширење начела“ у народ. На тајне скупове тих дружиница, који су се држали ноћу по београдским предграђима, долазили су не само великошколци, но и гимназисти, паи богословци и питомци Војне Академије. Једна од тих дружина“ имала је своје седиште у Високој улици, број 7, и њој је припадао и Милован Ђ. Глишић. Познији писац Подвале, заједно са својим“ друговима Живојином Симићем и Илијом Коловићем, ухваћен је у преношењу забрањене Марковићеве Србије на Истоку, и, ухапшен као тајни агент Интернационале, одседео готово месец дана затвора у подрумима београдске Главне Полиције.

Из тих ђачких кругова, које је Светозар Марковић био задобио за своје идеје, кренуто је почетком седамдесетих године неколико листова. 1871 изилазио је Враголан, „коме бист на знамењу имја Хаџи-Воштац“, сатиричан недељни лист, који се борио за „народ и сиротињу“, за „светлост и правду“, а шибао „подлаце“, „либералне швалере“, „улизице и чанколизе“. Лист, на коме су радили нарочито Милован Ђ. Глишић и Живојин Симић, писао је

+ 1871, бр. 20. Законитост у Великој Школи. # Ј. Скерлић: Писци ч књиге. Београд, 1907, књ. П, стр. 4—8.