Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 59

оштро, и већ у децембру 1871 уредник, М. Ј. Никетић, допао је затвора, предавши уредништво власнику Раденика Ђури ЈЉочићу. И ако је уредник из затвора поручивао да ће се „у здравље гуња, опанка и крвавијех српскијех калчина“ борити и даље против „сваке подлости и деспотизма“, овај „комунски“ лист, насилно угушен, престао је изилазити септембра 1872. Место њега исти људи, опет против „ћифта и либерала“, кренули су социјалистички сатирички лист Врзино Коло, који такође није био дуга века. Од 1878 неколико великошколаца почело је издавати мали социјалистички часопис Преодницу, којој су од познатијих књижевних радника сарађивали: Ђура Јакшић и Јован Илић, чије старо слободњаштво из 1848 није се могло прилагодити званичном либерализму његових другова. Иначе, лист је био испуњен преводима, махом од Милована Ђ. Глишића. Преводило се из руске социјалистичке књижевности: Шта је ауљориае шу васимтању од Доброљубова, Глупи спалија од Шчедрина; са руског је преведен и социјалистички роман Швајцеров Ема. Преводио се даље и Бихнер (одломци из Силе ч Малтерије), и књига Буонаротијева Граг Бабеф и завера Једнажоваца. У великом, по свој прилици преведеном чланку Социјални покрет пошав од прве француске револуције излагала се историја социјалистичких доктрина и покушаја у ХЈХ веку. Лист је био сасвим младићски, посао ђака остављених самим себи, и природно је да није имао успеха, и већ од 5 броја уредништво се налазило како је „одзив слаб те слаб, траљав те траљав“, Наскоро лист је престао изилазити, и тек са Радом, 1874—1875, и Отражом, 1877—1878, српски социјализам доћи ће до озбиљних и утицајних часописа.

После двогодишњег рада, 1872 године, Светозар Марковић је могао потпуно бити задовољан својим успехом у круговима београдске школске младежи. Либерали су изгубили сваки утицај на млади нараштај, старе романтичарске и књижевне и националне идеје изгледале су сасечене до корена, ђаци не само са Велике Школе, но