Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

| | | | | | ј | | | | |

60 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

делимично и из Богословије и Војне Академије у велико су ушли у нове идеје целокупног политичког, духовног и социјалног ослобођења. Први апостоли социјализма, први регрути будуће радикалне странке, били су стечени, темељ је био ударен, и Светозар Марковић, поставши духовни вођ целога једнога нараштаја, могао је писати: „Општи напредак у мислима, који предњачи у развитку народа, примећава се и код нас. Он иде, лагано, али скоро, веома скоро, показаће се његова неодољива моћ...“ !

Пропаганда идеја међу школском омладином била је један део програма који је Светозар Марковић почео остваривати у Србији. Упоредо са тим он је почео пропаганду међу занатлијама и у грађанству, стварајући произвођачке и потрошачке дружине. Он је отпочео свој рад од прилике онако како су педесетих година, после реакције од 1848, почели немачки социјалисти, стварањем задруга за потрошњу и производњу, оснивањем група за образовање, као што су у осталом радили и социјалисти у Србији после 1900 године.

Шездесетих година осећао се доста јак кооперативни покрет у радничком сталежу у Немачкој и Француској, а и у Русији ученици Чернишевскога стварали су прве асоцијације. Марковић је имао пред очима те примере, и када је 1870 дошао у Србију сматрао је да је оснивање кооператива један од првих и најпрактичнијих путева социјалистичке пропаганде.

Прво питање које је морао себи поставити, то је: са киме да се ради» Он је био у идејама Интернационале, која је прибирала у своје редове индустријски пролетаријат економски развијених земаља. У Србији, међутим, била је свега једна фабрика, и о индустријском пролетаријату није било ни помена. У целом покрету Светозара Марковића нема радника, чак ни занатлијских калфи, са јединим изузетком типографа Косте Арсенијевића. Ни за један тренутак у своме раду Марковић не говори о струч-

1 Радник, 1872, бр. 2. Година 1871.