Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

62 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

велика производња“. У говору Задатак нашит друожина, који је држао 1872 у Новом Саду на „беседи Срба занатлија“, он је овако формуловао своје схватање занатлијских произвођачких дружина: „Оснивање произвођачких задруга у свима гранама производње, подизање индустрије удруженим радом и капиталом уношењем обртничкога капитала у индустријска предузећа, умањавањем обртничке конкуренције, удруживањем и ширењем стручног, радничког знања код нашег народа“.

Произвођачке задруге Марковић није схватао без потрошачких, и у исто доба када је стварао једне основао је и у Београду, 1871, заједно са својим пријатељем и једномишљеником Ђуром ЈБочићем, „| Потрошачку Дружину“, која је била прва кооператива своје врсте у Србији. Марковић је написао правила нове дружине, био члан управе, и шта више лично радио у продавници. Дружина је једно време, првих осам месеца, добро радила, одзив је био добар а промет знатан, сиромашнија класа полако почела се уписивати, тако да се поред главне продавнице на Теразијама морале отворити још две, на Варош-Капији и на Дорћолу.

Али ни произвођачке ни потрошачка дружине нису дале оне резултате које је Марковић очекивао, а са њиме и они које је он повео. Произвођачке дружине су животариле и нестајале из узрока које је он из близа навео у чланку Наше удруживање. Било је добре воље, али не и људи. Међу члановима је увек владао зао дух конкуренције и себичности, и у целом послу опажало се међусобно неповерење и пуна оскудица солидарности. „Чланови су већином исто онако подозриви и неповерљиви један спрам другог, као што су навикли у својим радионицама, док су сваки за себе радили“. И Марко-

1 Застава, 1872, бр. 18—19.

8 „Па ти си био не само одборник, него п продавач, ти си сам припасивао кецељу у твоме комунистичком заносу“. Владан Ђорђевић: Отворено писмо Г. Светозару Марковићу, Јединство, 1872, бр. 89.