Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 63

вића, социјалиста по убеђењима, који је оснивао те дружине да њима решава социјално питање у смислу правде и једнакости, до срца је болело када је видео како се мајстори-задругари труде да ограниче број чланова, а да увећају број најамних радника, који су или експлоатисани радом „на парче“, или примају највише наднице од 10 гроша. Поред тих унутрашњих узрока пропасти, занатлијске задруге имале су и других, спољашњих. Полиција је чинила сметње овим „комунским“ установама, и министар просвете није допустио да једна од тих дружина оснује школу за шегрте. И произвођачке занатлијске дружине су једна за другом пропадале.

Исте такве зле среће била је и потрошачка дружина. И ако је месечни улог био мали, пет гроша, сиротиња се мало уписивала, у толико мање што није било давања на кредит, без кога сиромашна класа не може да опстане. Чланови задруге били су, како Марковић пише не без жаљења, „већином људи имућнији, а поглавито чиновници“, којима једна таква установа није била потребна. Трговци, оштећени у својим материјалним интересима, бунили су се против задруге и гледали да јој на све могуће начине дођу главе. Бакалски еснаф жалио се против задруге и министру финансија, и Државном Савету и Намесништву.: Што је за задругу било најгоре, није било сигурног и способног особља. Поред несавесности особља било је незнања и немара, и задруга је завршила ликвидацијом, са чистом штетом од 600 дуката.

"На кооперативном пољу Марковић је претрпео потпун неуспех, и за то су га противници злонамерно кривили, доводећи у сумњу не само тачност његових идеја но и његово лично поштење. Бранећи се од незаслужених напада, он се овако тешио: „Што су многе занатлијске, као и потрошачке дружине пропале, није никакав доказ да оне нису биле потребне или да су биле рђаво орга-

' Ове те жалбе и решења по њима, Бакалески Ненаф је штампао у орошури: Нека акта и фатта говоре. (Београд, 1871).