Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 65

Јеврем Марковић, Стеван Поповић, и други. Цензура је врло оштра, и нарочито нерасположена према једном социјалистичком листу који је почео изилазити сутра дан после париске Комуне. Зато лист није започео каквим програмом и манифестом, са одређеном политичком бојом и са теоријским чланцима. Од првога броја прешло се на текућа дневна питања и ушло се у практичан политички рад, у посредну социјалистичку критику сувремене Србије. Више но у доцнијим листовима које је Марковић кретао, у Раденику има чланака општијега садржаја, али ипак не толико да лист има теоретичарски и доктринарски карактер, као што то обично бива у младим социјалистичким покретима. Лист пише о мањим практичним и локалним питањима, и први чланак у првом броју говори о школама у студеничком срезу ио оснивању друштва за потпомагање индустрије у Београду. Тај практични карактер у исти мах је умиривао полицију, и давао већега и ближега интереса српским читаоцима, још неупућеним у социјална претресања.

Раденик је наишао на врло повољан одзив. Он се појавио, пре свега, у згодан час, када у земљи није било ни једног истински напредног и опозиционог листа, и када је политичко незадовољство захватало све шире слојеве. Лист је био добро примљен не само у круговима младог нараштаја, но и код старијих либерала који су били незадовољни владавином Намесништва, и код прикривених антидинастичких елемената, и број претплатника попео се до 1500, што је у оно доба био врло велики број. Напреднији либерални листови дочекали су Раденика са симпатијама. Панчевамц (1871, бр. 34) га је најтоплије препоручивао „свима нашим сународницима с ове стране, нарочито пак онима који су вољни да добију здраве појмове о економским, друштвеним и државним одношајима народа“. Вршачки Исток (1871, бр. 18), топло га је препоручивао „свима љубиоцима наше народне просвете“, а омладински орган Млада Србадија (1871, стр. 142) признавала је Раденику „озбиљну стручност“ у економским

СВЕТОЗАР МАРКОВИЂ 5