Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 19

реда. Тај посао му ја био у толико лакши што су се тада међу новосадским гимназистима налазила два већ пробуђена социјалиста : Лазар Пачу и Доброслав Ружић. Утицај Марковићевих проповеди стао се осећати, и под његовим личним утицајем образовала се прва српска социјалистичка интелигенција у Угарској, која ће десетак година доцније извршити стварање српске радикалне странке. Јован Суботић, у последњем делу своје аутобиографије, пише о том малом ђачком социјалистичком покрету у Новом Саду: „Око 1873 дође Светозар Марковић у Нови Сад... Он стане купити гимназијску младеж око себе, и овој се та нова шпециозна наука допадне врло... Стану ти моји ђаци мање учити, више изгреда правити, у понашању дивљати... Ту се сви чланови сложе да том ваља зарана на пут стати. Неколико буду из гимназије отпуштени, који су примером друге кварили; неколико тих казнимо лакшим казнама, који су се још давали дотерати, а неке укоримо и посаветујемо, који су нам се чинили да ће се дати усаветовати“.!

Поред те агитације, Марковић ради и на сопственом образовању и довршује започета дела. У Новом Саду је довршио и 1872 штампао најбоље, најоригиналније и најважније своје дело Србија на Исшоку, које је почело изилазити у Радникту, али сакаћено и најзад обустављено по наредби полиције. У Новом Саду је написао иу Српском Лешопису (књ. 112—113) штампао своју расправу Реалан иравац у науци ч у жживошу. У току целе 1872 године писао је Начела народне економије илм наџку о благостању. То дело понудио је на штампање Матици Српској, и оба референта, Миша Димитријевић и Др. Михаило Полит-Десанчић, препоручили су га као „производ најновије науке“, хвалећи нарочито „начин излагања строго научан“.“ И поред повољног реферата

1 Живот Д-ра Јована Суботића (Автобиографија). Пета. књига, Лето: епоха четврта. Нови Сад, 1910. Отр. 42.

2 Пешопис Малпице Орпске, 1874, књ. 116, стр. 201.