Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

74. ЈОВАН СКЕРЛИЋ

одбор није смео да прими и изда једну социјалистичку економију, изговоривши се да је дело сувише опширно и стручно, и да Матица Српска има пречих ствари за издавање. Тек 1874 изишло је то дело у Београду, трошком Пере Тодоровића.

Све то била је јавна акција, али то је био само мањи део Марковићевог политичког рада у Новом Саду. У то време, он, који је доцније оптуживан за националну равнодушност, врло живо радио је на стварању једне велике завере, којој је био циљ устанак у Босни, Херцеговини и Старој Србији. Као ђак у Петрограду и Цириху и као члан Уједињене Омладине Српске, он је ухватио везе са национално најенергичнијим елементима из разних крајева српских. Његови политички пријатељи су једнодушно делили његово мишљење да српски народ треба пре свега да буде слободан и уједињен. Преко свога брата, енергичнога Јеврема Марковића и пријатеља из Петрограда Саве Грујића, он је дошао у додир са извесним бројем млађих официра у Србији, који су, у својој родољубивој нестрпљивости, једва чекали ма какав почетак националне акције. У Београду је склопљен тајни одбор, који је прикупљао новац за устанак и припремао чете за упад у Босну и Стару Србију. У београдском одбору нарочито је активан Милош Андрејевић, бивши артиљеријски официр, који је 1872 био у Цириху, живео у друштву руских револуционара, са њима учествовао у покушају отмице револуционара Нечајева од полиције, и који је 1876 погинуо на Јавору. Петар Велимировић обилази Србију и врбује људе, а два његова брата, Јеврем и Стеван, врше пропаганду међу млађим официрима. У Новом Саду је образован одбор, у коме је и неколико либерала, који скупља новац и почиње прибирање доб-

1 Радник и“ Самоуправа, Радник 1881, бр. 12. 0 тим револуционарним припремама, Ослобођење, 1875, бр. 27; Рад, 1879, стр. 188; записка Г. Миленка Вукићевића из 1887, по причању Пере Тодоровића, и усмена казивања појединих учасника.