Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 1.

на смрт. На тражење руске владе 1851 буде преведен у петропавловску тврђаву, у којој је остао до 1854, затим буде послан на заточење у Сибир, у коме је остао до 1861. Те године, преко Јапана, Тихог Океана и Северне Америке, добегне у Лондон, где почне радити са Александром Герценом, који је тада својим Звоном (Колоколљ) будио Русију. 1863 он потпомаже пољски устанак, и покушава да преко Шведске доведе добровољце. 1864 у Италији оснива Савез Социјалне Демокрашије, а у Напуљу Међународно Бралшсиаво. 1867 је изабран за члана главног одбора Лиге за Мир и Слободу, и покушава да целу Лигу поведе путем револуционарног социјализма. Изишавши из Лиге, оснива 1868 Свешски Савез Социјалне Демокралимје (1'АШапсе штшуегзеЏе де Ја РОетосгане зосјанзје), и исте године ступа у Интернационалу. У Интернационали својим крајњим револуционарним и федералистичким идејама чини сталну опозицију Марксу, најзад долази у сукоб са главним одбором, и образује Јурску Федерацију (а Ееаетаноп штаззеппе) својих једномишљеника из Француске Швајцарске. Искључен на конгресу у Хагу, повлачи за собом знатан број француских, шпанских и талијанских социјалиста, покушава побуне у Русији и Италији, најзад последње своје дане проводи у Локарну, у једном живописном малом месту на Лаго Мађоре, у тичинском кантону у Швајцарској, на имању свога пријатеља и једномишљеника Карла Кафиера.

Својим идејама Бакунин се из основа разликовао од Карла Маркса, чији социјализам тада је преоблађивао у Интернационали. Он је био за пуну, апсолутну слободу личности у потпуно ослобођеном друштву, и те, у основу Русовљеве, идеје он заступа, по речима Емила де Лавлеја, „са емфазом једнога источњака и плаховитошћу једнога Татарина“. Програм Светског Савеза Социјалне Демократије садржи све његове идеје: уништење државе, суда, бирократије, полиције, војске, свештенства, ликвидација свију приватних дугова, одузимање свију капитала и свих оруђа рада, свију црквених и државних имања,