Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

78 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

у корист федеративних савеза радничких и земљорадничких општина. Тај програм може се извести само општом и великом социјалном револуцијом, и он као своју политичку и социјалну девизу узима Хипократову медецинску девизу: „Што лекови не лече, гвожђе лечи; што гвожђе не лечи, огањ лечи“. Он чини, сасвим бајроновски и шилеровски, апологију класичних „бунтара“ у руској историји, одметника Стењке Разина и Пугачева, и гони младе људе да напуштају школе, да дижу руке од „празне науке“, да са „светим и спасоносним незнањем“ иду у народ и да га спремају за дан крваве Социјалне Револуције.

Што је од интереса овај космополитски револуционар и „васељенски агитатор“, како су га звали, који је проповедао човечанско братство и уништење свих граница, имао је известан словенски патриотизам. Као што је мало марио за Немце и „немачке Јевреје“, у коју категорију је стављао Маркса, исто толико је имао нарочитих симпатија за Словене. Још 1847, у Паризу, на банкету пољских револуционара из 1830 године, он је тражио „ослобођење свију словенских народа који стењу под јармом туђинским“. 1848, он је уверен да Словенима предстоји велика улога у будућности, и да они имају својом свежом крвљу да оживе заморено тело старе Европе. Он проповеда уништење Аустрије и Турске и „општесловенском борбом“ стварање једне „Велике и Слободне Свесловенске Федерације“, израз „једне и нераздељене опште словенске снаге“. Бакунин је имао нарочитих симпатија за Србе, и на Конгресу у Прагу он је тражио „Ослобођење Словена испод турског јарма“, „под заставом благородног народа српског“.“

1 Програм „Савеза“ налази се у Метофе ртбекептћбе рат 'а Кедвтатоћ питаззгепте де (# Аззостаћоп %тетлаћопае дез Ттараливита а тошћез де твабвтаћоп аде 7 плеттатотале. Зопуег, 1878. Рлесез јизи саНуез, р. 38. Историја Јурске Федерације на стр. 221 — 285. — Детаљна историја Јурске Федерације, Јатез баште; Т'тетпатотите. Т. П, р. 282—856, Т. Ш—1ТУ.

2 Писма М. А. Бакунина кљ А. И. Герцену и Н. П. Огареву. Предисловје М. П. Драгоманова, стр. ГУП.

аза