Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 81

штење свију влада, сваког јуридичког права, сваког законодавства и владавине озго, личне својине и правне породице, организацију народног живота на основу заједнице рада и својине, путем удруживања слободних личности у асоцијације или независне општине, које се међу собом везују, обласно и национално, у велико братско удружење целога човечанства. Словенска Секција исповеда материјализам и атеизам, бори се против свих званичних религија, хоће уништење идеје божанства у свима његовим појавама. Она тражи слободу савести, поштује позитивне науке, и тражи за пролетаријат, без разлике полова, научно образовање. Она је за пуну равноправност човека и жене. Словенска секција ради да словенски народи уђу у велику човечанску породицу, коју Интернационала хоће да оснује на начелима слободе, једнакости и општег братства. Што се тиче организације међународнога социјализма, Словенска Секција неће централизовану власт какву има главни одбор Интернационале у Лондону, не признаје „званичне истине, ни једнообразне политичке програме“, но само „пуну солидарност личности, секција и федерација у економској борби радника свију земаља против експлоататора“. Из тих разлога, Словенска Секција усваја начела Јурске Федерације и улази у њену средину. У поверљивој преписци Бакуниновој Словенска Секција од тада обележава се бројем 121.

Што се тиче самога унутрашњега рада Словенске Секције, Бакунинов друг 3. К. Рали, који је тада у Цириху живео под именом Рулев, даје ове податке. Први одбор сачињавали су пет лица, сви Руси: Бакунин, Рали, Владимир Голштајн, Александар Елзниц, Рос. Бакунин је ставио у дужност Ралиу, Љермонтову (Џемс Гијом мисли да је то био револуционарни псевдоним Манојла Хрваћанина) и још једном руском револуционару, да уђу у посао са „Сповенима, који се находе у Цириху, као елементом преко кога се могу ухватити везе са Србима у Кнежевини, са Хрватима, Чесима, и Србима из Војне

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 6