Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

14

како су наши појмови по своме садржају као готови, урођени, тако, да се сав развитак у току живота на то наслања, и да они постепено јасније и јасније ступају у свест на основу неког спољњег повода“! Рационалисте са малим изузетком тврде, да се наше целокупно сазнање налази у природи духовнога бића, и да је оно условљено том духовном организацијом. По Декарту јасне и разговетне представе немају порекло у чулима него у разуму. „Ове представе, вели Декарт, леже већ све у своме зачетку у нама тј. оне су урођене и цело искуство састоји се у томе, да се ове идеје развију.“““ „Да је нека представа, урођена значи толико, да наш дух има у себи способности да је сам образује.“23 По њему јасност представа геометријских фигура долази отуда, што оне нису добивене на основу спољнег опажаја. Да је троугао фигура ограничена са три праве, то ми, вели Декарт, знамо и ако правих линија не постоји нигде у опажању.2-= Исто тако Декарт вели: мени се чини, да се многобројне представе ствари у мени налазе, које ја не могу за голо ништа означати, и ако оне можда нигде изван мене не постоје... ја их нисам измислио и оне имају шта више своју вечну и непромељиву природу. „Кад конципирам на пр. идеју троугла, то идеја садржи као такова у себи нечега сталнога и вечнога, па ма нигде у свету не било троугла; да је збир углова у троуглу 28, да већи угао одговара већој страни итд. све те осо-

21 Џђетуег, Бузђеш 4. Говтк, еје, стр. 119.

22 Еааата бпшт, Резкагбев Гећте у. 4. апееђогепеп ГлАвеп стр. 100.

23 Едџага бглит, - о МЕЈЕЕ Е 5 =

22 Еапата бмашт, = Ре | »

#5 Већапфипееп Шђег а. бтаипдасеп 4. РАПоз у. Б. Пезсаг!ез, Шђегзебаћ у. Г. Ејзећег стр. 81.

# Декарт признаје, да нам многе линије изгледају праве, али вели, кад би их кроз лупу посматрали, нашли би опет кривина.