Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

15

бине такве су природе, да ја одмах увиђам, да су оне потпуно независне од мене.“26 Лајбниц иде још даље кад каже: да душа не прима ниједну представу, него све представе сама производи како чулне тако и рационалне; да је представа споља непроузрокована еволуција духа; да душа има све а приори у себи у несвесном стању, и отуда може на основу мишљења еве сазнање п представе из себе да произведе.2" „Највеће место по Лајбницу међу монадама заузима душа човекова, која се зове дух, и по њему је она обдарена са сазнањем нужних и вечних истина,“ 28 Као што се види, по Лајбницу апстракција се развија из јединства духовног живота, дакле цептрално. Овим развитком интелектуалног рацио нализма, на супрот Локеу, чула губе сваку омнипотенцију. Локе, и ако је тачно одредио порекло нашему сазнању у своме делу: Критици човечијег разума2“ и одбацио свако априорно сазнање, ипак није свој емпиризам конзеквенто извео, јер са својом поделом на. примарне и секундарне квалитете, на сензације и рефлексије, идеје, није далеко одмакао од Декартовог дуализма као ни од Лајбницове поделе на перцепцију, и апер цепцију, ни од Хегелове поделе на опажања и представе. Локе, место да буде конзекветан у своме емпиристичком извођењу и да одбаци апстрактне појмове, он је стао на по пута, јер није схватио, у чему се састоји јединство нашег непосредног искуства, него „говори о впољном п

86 Рт, Бр. Петронијевић, Историја Нов. Философије [ део Београд, 1908. стр. 101.

27 Еледмећ Нагла, Оле РћПоз. 10 тег Сезећјећфе Т. Рзућој. Вегћп. 1878.

28 УоПстапп, Гећтђџсћ 4. Рзућојогле еђге.

29 Гоеке, Кошк а. тепзећ!. Уегзјада.

80 Уодстапп, Гећеђисћ 4. Рзућој. 1. део, стр. 172,