Timočka buna 1883. godine

Пад кабинота Јована Ристића 1890. године И СВршетак НАМОСНИЗКОГПеЖИМа.

Председник либералног кабинета, Јован Ристић, погнео је оставку свога кабинета Кнезу Милану 19. октобра 1880. Кнез је примио поднесену му оставку, и тиме је завршена владавина либералног режима, започетог „Намесништвом кнежевског достојанства“ 1868. год., после убиства Кнеза Михаила. Састав новог кабинета поверио је Кнез — Милану Пироћанцу, члану Касационог Суда, бирократском представнику

младих консервативаца, допнијих напредњака.

(Оставка кабинета Јов. Ристића није била неочекивана. Поред осталих узрока, она је била неизбежна последица и ратова Кнежевине Србије против турске царевине 1876. и: 1877. тодине. Ови ратови за независност Србије и ослобођење српског живља на Балканском Полуострву вођени су под либералном владом Стевче Михаиловића, који је својом популарношћу задобио за идеју народног ослобођења не само оба крила либералне странке, млађе и старије либарале, него и нараштај људи новијих политичких погледа, задахнутих идејом за ослобођење и уједињење српског народа

Први рат против Турака, оглашен 20. јуна 1876. год. а завршен примирјем 20. октобра исте године, није успео. Другим ратом, који је по споразуму с руском владом отпочет !. децембра 1877. г., Србија је проширена; она је увећана окрузима: топличким, врањским, нишким и пиротским.

И један и други рат, као и сваки рат у опште, изазвали су у земљи нерасположење против оне владе и оне странке, под чијом су владавином ратови вођени.

За време првог рата Турци су ушли у источне округе Кнежевине Србије, опљачкали су их, попалили и уништили све што се могло уништити од ушћа Тимока до Ђуниских висова; Турци су окупирали источне пограничне округе. Само ултиматум руског цара, Александра ПЦ, учињен 10. октобра исте године преко руског посланика у Цариграду, задржао је Турке од даљег продирања у нашу земљу. Да није било ултиматума руског цара, Турци би Србију прегазили; само реке Дунав и