Timočka buna 1883. godine

Сава могли би их зауставити. Неспремна Србија није им могла дати потребног отпора; а нада да ће се одмах у рат умешати и Русија, није се остварила. Турци су лако дошли до победе и држали су заузете, попаљене и опљачкане округе све до 17. фебруара године 1877., кад је утврђен дефинитивни мир између Србије и Турске. Тим уговором Србија је повратила од Турака саузете крајеве и постала је независна држава.

Под навалом турске војске много је становништво избегло: из окупираних округа у крајеве ван домашаја турске силе; а оно пак што није могло избећи последице слома, остало је на својим згариштима и рушевинама, остављено Черкезима на милост и немилост. Е

Јад и чемер, голотиња иглад владали су по збеговима. Делећи избеглицама помоћ руског црвеног крста био сам у положају да све ово гледам својим очима. Варваринско поље беху притисле избеглице из окупираних округа ; помоћ из Русије, добивена у оделу и храни, није могла потпуно утоплити избеглице и утолити глад њихову; у најгоре зимње време избеглице су проводиле свој чемеран живот под ведрим небом.

Под свежим утисцима ратног неуспеха и последица рата, под утисцима голотиње и гладовања избеглица, извршени су избори за Велику Народну Скупштину. Сва изборна процедура, сазив и трајање Велике Народне Скупштине вршени су брзим. темпом, на основу постојећег изборног закона, у нечему измењеном према ратним приликама. Првог фебруара изашао је указ. којим се одређују избори за осми фебруар; Нар. Скупштина се састаје 14. фебруара, а закључује своје седнице 16. фебруара. У нормалним приликама неби била допуштена оваква хитња. Ова Народна Скупштина имала је да реши хитно питање; хоће лисе продужити рат или закључити мир. Решење овог питања било је хитне природе, јер је примирју истицао рок 17. фебруара и Србија је требала дати хитног одговора на једно или друго постављено питање, Кнез је лично отворио 16. фебруара Велику Народ. Скупштину, која је бројала 420 посланика, и она је у тајној седници имала да реши хоће ли се продужити рат или закључити мир на основу зта це дио апе Бет, и пошто је решила да се мир закључи, кнез. је одмах после тога, исто пре подне дошао и закључио скупштинске седнице.

После закљученог мира избеглице су се вратиле на своја згаришта; њихово очајење било је појмљиво видевши свој иметак у рушевинама. Владин положај није био лак; она је морала употребити у тим крајевима све мере опрезности само да неби избио какав оправдан неред.

Ово нерасположење народа из тих опљачканих и попаљених крајева није ослабило ни после успешног другог рата у зиму 1877. год., кад су задобијени окрузи: нишки, пиротски, врањски и топлички. Као после сваког тако и после ових ратова осетио се