Timočka buna 1883. godine

1

Милутин Гарашанин је бивао више година и председник општине грочанске, те је у том положају могао боље него ико други уочити све мане постојећег закона о општинама и све потребе општинске, које треба регулисати једним законом о општинама, јер је народу један добар закон о општинама то исто, што је интелигенцији добар закон о штампи. Народ је исто тако жудно ишчекивао закон о удружењима и зборовима, без којих нема правилног политичког живота.

Милутин Гарашанин био је маркантна политичка личност; за њега се може рећи да је у народу политички никао, у њему је живео, вољом народа сео на посланичку клупу а са ње ускочио на министарску столицу. Народ је за њега знао, а осталу господу министре у Пироћанчевом кабинету није познавао; он је носио на својим леђима партију којој је припадао; са нестанком његовим нестало је и његове партије; њега нико није могао заменити у напредњачкој странци.

Прва брига једног таквог министра унутрашњих дела била је, да распусти Народну Скупштину, којој је те године истицао трогодишњи рок, и Гарашанин петог дана по саставу Пироћанчевог кабинета, 23. октобра, подноси кнезу указ о распуштању Народне Скупштине и указ о новим изборима народних посланика на дан 30. новембра. Гарашанин је правац своје унутрашње политике изнео у своме распису, упућеном полицијским властима 23. октобра 1880. год. Овај распис је карактеристичан по прве и доцније дане министровања Гарашанина, стога ћемо га овде навести:

„Господине начелниче Ступајући на управу Унутрашњих послова, на коју ме је позвало високо поверење Његовог Височанства, налазим за нужно да Вас одмах упознам са правцем Владе у опште, и са назорима који ће руководити моју радњу посебице.

Жива борба, која се данас води на пољу политичких питања у земљи, не треба да нас обезпокојава нити забрине. Земља је у пуном процесу политичког развића; и ако је мисао здраве уставности у мњењу народа знатно унапред коракнула, опет зато још нису сва питања која с њом у вези стоје потпуно на чисто изведена и у појмовима рашчишћена, као што ни интереси, који се тичу ових политичких питања, нису дошли до нужног успокојена. Ова борба знак је живота и политичког здравља; „она није никакав доказ опадања народног,

И заиста, госп. начелниче, данашња Влада носи у себи истиниту веру, да само из потпуне и потпуно искрене Уставности потиче правилно политичко образовање народа, светао углед престола и здрава будућност земље. Али дух праве уставности условљава слободу политичког убе-