Timočka buna 1883. godine

вилним вршењем закона ствара се и одржава поверење у

ђења; слободу кретања на пољу политичког рада у границама које закони одређују. Пред законима су равне све политичке мисли док се не почну косити са Јавним редом и одредбама које су у законима обележене, Све оне имају и права да се у свом законом кретању не ограниче и не смећу. Јер као год што се злоупотреба слободе не сме бркати са слободом, исто тако треба увек имати на уму да и злоупотреба власти никад није одржала закони ред у земљи, нити је кад год помогла правилном политиком развићу народа.

Према томе, госп. начелниче, само је тачно и свесно вршење закона кадро да ујемчи ред у земљи и да сачува свакоме политичке слободе неповређене,

Тим тек путем утврђује се вера у важност власти и у заштитну моћ закона. Само разумним појимањем и празаконе код свију оних који у јавном раду траже спокојства, који од здраве слободе очекују напретка.

Оволико сам сматрао, госп, начелниче, за нужно да проговорим о политичкој улози политичких власти, које су под моје руковођење стављене,

Но никад ни у ком случају не сме се предвидети, госп. начелниче значај управних власти на пољу на ком политика не игра никакву улогу. Сигурност лична и имовна грађана долазе са свим посредно под заштиту управних органа. МИ почем је та сигурност тако битни услов привредног развића земље и благостања грађана, то управна власт не може никад одвише пажње истрошити око стварања и одржања овако важног услова.

Мени је, господине начелниче, врло добро позната многостручност и тешкоћа радова који спадају у круг административних власти,

И да би јошт од сад свачији положај постао јасан и разговетан, ја сматрам за дужност да напоменем следеће погледе којима нећу престати да се руксводим у раду у који сам ступио.

Тачно, савесно и разборито вршење дужности од стране органа управе на којој сам, тачно, савесно и разборито вршење наредаба које будем имао потребе да их издајем, биће у мојим очима једини и искључни разлог за пропоруку и награду. Свему ономе што се буде сударило са дужношћу, свему ономе што се буде косило са наредбама мојим, — за које ја примам одговорност пред узвишеним Владаоцем и пред народним представништвом свему томе решен сам да одсудно на пут станем. Ја нећу, господине начелниче, да замишљам да ћу наићи на злу вољу, а најмање на несавесност; али на случај да се, на