Timočka buna 1883. godine

13

жалост, и са овим појавама сретнем, ја ћу без оклевања мојој дужности у најозбиљнијој мери одговорити и сву строгост закона променити“.

Сам почетак новог стања и рада Пироћанчеве владе обележен је амнестијом за све политичке кривце, која је обзнањена 29. октобра 1880. г. Њоме су се користили: Пера Велимировић и Пера Тодоровић; први се вратао из Бугарске а други из Париза. Аћим Чумић дошао је из Пожаревачког затвора у

Београд а Љуба Каљевић из Беча,

Наступили су били дани изборне борбн. Не памти сеу народу такво одушављење какво је настало по паду либералне владе. Народ је узео сам у своје Руке изборну кампању.

Неколико представника радикалне опозиције либералном режиму (Никола Пашић, Паја Вуковић, Риста Поповић, Јоца Ж. Јовановић, Коста Таушановић) издају за изборе проглас „Пријатељима Народа“, у коме износе своје политичке назоре на либерални режим и на нове људе, који су примили политичко наследство пале либералне владе. Тај проглас је важан: за допнију борбу радикалне странке, стога га доносим у целини.

„ПРИЈАТЕЉИМА НАРОДА“

„Прилике и околности политичке и економске, у којима се наш народ налази, приморале су нас, да се обратимо на све пријатеље народне и да им изложимо наше назоре о садањем стању земље, као и то, шта би требало да радимо, те да се то стање побољша, а народу осигура правилан пут за свестрано развијање и одсудни уплив на даљи ток његовог напредовања.

Борба за народна права одавно се код нас води; она је била кад јача а кад слабија, али се никад није угасила У души народних људи. Било је мрачних дана кад се нису опажали видни знаци те борбе, а било је таквих сјајних тренутака, кад су многи родољуби држали, да смо на прагу, да утемељимо и осигурамо народна права и народне слободе. [10 некад је било у народу таквих повољних прилика, да су народни људи добијали велики уплив у народним пословима, али још чешће било је злих удеса, да Су народни људи на штету народних послова, на штету народних права и слобода сузбијани, гоњени па и уништавани, само да им се уплив умали или уништи, а да се олакша влада људима, који су противни и народним слободама. Резултат те дуговремене и промењиве борбе данашње је стање, у коме се наша отаџбина налази.

Ако многи и не зна како је текла та борба од оног времена, кад је наш народ као турска раја, устао против. свога великог тиранина, већина ће још дуго тувити прилике у којима се водила борба за народна права и сло-