Topola

361

ћали ce Вучићу и Гарашанину н вих молили да се придруже народно] странци, и да узму инндијативу преврата. Вучић им je одговарао околшпећи, што je дало многима повод мислити, да он сам намерава докопатп се кважеве власти ; вегов утидај на народ давао je већу важност такој предпоставцп. У сваком случају прелаз Вучића ма на коју страну давао je превагу тој странди над свима другими; али више него ико тражио je његове потпоре кваз с малим бројем својпх присталица. Миша Анастасијевић такође јави се Вучићу и стане га молптп да потпомаже веговога Боку ; но Вучић му одсудно одговори да његов зет Бока нема ни најмаве способности за кваза. Тада Миша Анастасијевић почне ласкати старом војводи и нудити му да се он примп кважевског достојанства и да ће му за ту дел> он Миша отворити своје пуне хазне блага. На те Мишине понуде Вучнћ одговори ово : Ja сам већ стар, ане умем ни читати ни ппсати, па какав би ja сад био кваз! а што се твојих новаца тиче, ja немам у вима нпкакве потребе, jep и сам имам доста новада.“ Међу тим ни положа] самог Вучпћа нпје био баш тако сигуран. Одржати Еарађорђевића значило je раднти о ономе што je не могуће; повратити у Србију Обреновпће значило je позвати освету за своја дела, и Вучић je остао усамљен између двеју партаја. Најзад нестане и последве потпоре Еарађорђевића. Аустрија изненадно уклони из Београда свога конзула Радосављевића а на његово место постави првог секретара свога посланства у Мадриту Изординга. Истина у то доба стигне у Београд турски комесар Еабуди-еФендија; али и он морао се ограничити на пасивну улогу. ВО Новембра, пред отварањем скупштнне, била je служба y caборној цркви на којој су присуствовали сви депутирци ; после службе требало je да се сви посланиди представе квазу и буду код вега на ручку на ко]и су сви позвани. Но посланиди готово сви једногласно одкажу се те почасти, говорећн да их je народ посдао у Београд да раде народне послове, ане да се чаете; кад еврше све послове како ваља, онда ће бита доста времена да се чаете. Сва уешьавава Вучића и Гарашанина преко окружних начелннка да депутирци дођу на ручак бар по неколико вих од сваког округа, остада су без успеха. У след тога, на ручку су били само попечителш, советници, митрополит са архијерејима, окружни начелници с протојерејпма, што je свега било на броју једва 80 лица, a постављево je било за 500 лица. Еваза je то тако јако збунило, да није могао ни сам да се јави на јтај ручак. Сви су увидили да je вегов пад неизбежан. 8 Декембра био je први састанак скупштнне, на ком су изабради зд