Topola

362

председнивэ београдског посданика Мишу Анастасијевића, за подпредседнпка јагодпнског посданика Стевчу Михајидовића човека у правом смпсду народног, а за секретаре првог секретара совета ЈеФрема Грујпћа и проФесора беогадске гпмназнје Јована Идпјћа, за помоћнике овим секретарима изабради су из средине скушптине ова два скупштпнара: Андрпју стаменковпћа и Мидована Јанковпћа. Света скушптинара бидо je 438, од којих je само вих 60 бидо по званичном подожају , а сви остади 378 били су изабрани варошким и сеоским општинама. На другом састанку прочитана je у скушптини беседа кваза, која je бида веома сдабачка по садржају. Кваз je у тој беседи прпзнавао да има много мана у државној управп, п позпвајући скупштину да их поправп, обећавао je да ће употребитп сва средства, која од њега зависе да се народне жеље испуне. На треЬем састанку препирке, које су поннкде у скушптини, покизиваде су да су се пародии представшщп решпдп да задобију права скупштини. Ни устав који je дада Порта, ни раздичне установе које je издао кваз са советом, нпсу одређивади ни права ни дужности скукштине. Посданици Андрија Стаменковић п Мидован Јанковић предложили су нови закон скушптинскп, којнм се одређивадо на који начин и у које доба траба сазиватп скупштпну и која пптава подлежу скупштпнском расмараву. Скупштпна одредп пз своје средине једну комисију, која ће прегдедати тај пројект што су га поднедп споменутн посданици. Народни посданици јасно су увиђади одношај према квазу п совету, који су око 20 година, од кад je обнародован устав, нмадп у својим рукама неограннчену вдаст, па су се решили да и народу прпдобију тако учешће у политичном п друштвеном животу, какво су добили они људи , који су протеради Милоша. Међу тпм и у кругу попечитеља и советника осетида се потреба, да и они од своје стране за сваки сдучај, саставе какву организовану вдаст. Они саставе jeдан триумвират (кајмакамију), чдановп кога су били: Тома Вучнћ Перпшпћ председнпк совета, Идија Гарашашш попечитель унутрашЊПХ посдова, Миша Анастасијевпћ као председнпк скупштине. Ннгдескп конзуд Дедгпљ јавп Гарашанпну у пме Будвера, да на вега пада одговорност за свакп неред, који би се догодпо за време скупившие. Француска партаја није крпда , да она не жеди повратка Обреновпћа. Аустрпјска партаја одобравада je да се псбере кваз Михаиле; но многи су тада подозревали да Аустрпја својпм одобрававем xohe да осдабп ту попударност коју je пмао у народу Михаиле Обреновпћ. Међутим скупштпна раднда je врдо озбиьно и доносила једно